LEGENDA O CRNOJ TRAVI

Po jednoj legendi, na poziv Kneza Lazara 1389 Znepoljski vojvoda Dejan, skupio vojsku od Znepolja do Vilinog Luga i pošao u boj na Kosovo. U putu je zastao u Vilinom Lugu da se odmori i sačeka pristizanje ostale vojske. Od dugog putovanja umorni vojnici, odmah su zaspali, omamljeni jakim i opojnim mirisom svakojakih trava, kojih je tu bilo u izobilju. Ni sami nisu znali koliko su dugo spavali. Kad su se probudili i produžili put prema Kosovu, susreli su ojađene srpske vojnike koji su se vraćali iz boja.

Od njih su saznali da je srpska vojska potučena , Knez Lazar poginuo, a carstvo izgubljeno. Tada je navodno zaplakao znepoljski vojvoda, proklinjući mirišljavu travu što ih je tako tvrdo uspavala, da su prespavali boj na Kosovu: “Eh crna i čemerna travo, kud na nama da ostane kletva Lazareva”. Vraćajući se svojim kućama i prolazeći pored Vilinog Luga gde su se uspavali, ljuti zbog propasti srpskog carstva i kneževe kletve, ponavljali su reči znepoljskog vojvode: “Eh crna i čemerna travo, večito crna i čemerna bila, ti nas opi i uspava, te zadocnismo i izgubismo carstvo”. Od tada se Vilin Lug zove Crna Trava, a planina na kojoj su zaspali Čemernik.

TATIN KOKOLAN

Pobegla žena od muža, pa on sam moral sve po kuću da stasuje. Prvo sipal mleko u bučku da bije, kvačku s pilišta vrzal za bučku da mu ne pobegne, pa sipal i vodu u korito dete da okupe. Povlekla kvačka bučku pa gu prevrne, utepa sve pilišta i nju. Mleko se rasipe te i tuva šteta. Povarka on sina da okupe, pa ga turi u onija vrel'c u korito, a dete iskokolilo oči od zor, a on mislil ubavo mu, - O, tatin kokolan, kiko on tatu ubavo pogledal.